И ето тако стигосмо до краја једног доба и наговјештаја почетка неког новог. Умирао је у ропцу стари поредак ствари почетком двадесетог века, и родио се у крви, вриштећи смрћу десетина милиона неки нови.
Обећано је много тога, напредак у свим областима. Технолошки напредак, љутска права, квалитет живота, напредак у медицини, итд. А шта смо добили?
Добили смо отуђење љутских душа једних од других и од самих себе, од сврхе постојања. Трку за новцем и стицањем материјалних добара, загађену планету у целости, глобално загревање као последицу, медицину која уместо да лечи трује љутску расу и производи нове вирусе ради зараде великих фармацеутских компанија и контроле раста популације, непрестане ратове за ресурсе широм планете, под изговором борбе против диктатура које је опет створио тај врли нови свет који се наводно бори против неког имагинарног терора који угрожава демонкратију.
Генетски модификована храна, која слузи такодје у сврху контроле популације, и више трује љутски организам него што га храни, још једно је из арсенала биолошких оружја, смишљеног од стране болесних умова тајних владара света.Трговина људима, њиховим органима и робовласништво су скоро па нормална појава у овом нашем кутку Универзума.
Општи пад морала, девијантна сексуалност, урушеност породице као институције, такође су дарови тог новог доба.
Систем образовања, који пре свега слјужи, за стварање неуке и послушне масе робова глобално је присутан.
Шта је чинити пробуђеном љутском бићу када сагледа сав пад и ужас у који се претворио свет око њега? Како се помирити са истином да је љубав убијена у човеку? Како прихватити да је све чему је од малих ногу учен лаж? Да правда не побеђује увек, да истина није цењенија од лажи. Да се бити добар не исплати. Како прихватити ужас реалности? Никако, само је схватити и прихватити као такву, и свим силама се борити да се она измени у нешто чисто и лепо, што је у ствари одувек и требала бити.
